Pitanja i Odgovori

Naša uloga u ovom procesu je da pružimo kvalitetne informacije trenerima kako bi lakše odredili kvalitet pojedinog kandidata, jer često kandidati ne mogu objektivno proceniti sopstvene sposobnosti ili se loše predstavljaju izostavljajući mnogo važnih podataka. Osim sportskog profila i video zapisa koje ćemo izraditi za vas, naš stručni tim će sprovesti procenu kvaliteta kandidata za rang takmičenja u studenstkim ligama na koju se u potpunosti mogu osloniti treneri iz svakog pojedinačnog sporta.
S druge strane, mi smo karika koja nedostaje talentovanim sportistima koji žele da nastave svoje obrazovanje u Sjedinjenim Američkim Državama, ali ne raspolažu sa dovoljno informacija o tom komplikovanom procesu. Naš je zadatak da kandidate upoznamo sa američkim načinom obrazovanja koji se znatno razlikuje od svih evropskih, da ih informišemo i vodimo kroz ceo proces, kao i da im pružimo neophodnu pomoć u svim administrativnim poslovima koji su pred njima.

Studije u SAD su veoma skupe i cena jedne godine može se kretati u rasponu od nekoliko hiljada do pedesetak hiljada dolara. Sportske stipendije se dodeljuju talentovanim sportistima koji ce tokom studija odredeni univerzitet predstavljati na takmičenjima.

Sportske ekipe i pojedinci na univerzitetskim takmičenjima reklamiraju samo univerzitet i rezultati sa takmičenja su praktično deo marketinških aktivnosti institucije za privlačenje potencijalnih studenata. Zbog toga se sportska stipendija može posmatrati i kao finansijska investicija. Angažovani treneri odlučuju kome će i kako rasporediti stipendijsku svotu koju imaju na raspolaganju za akademsku godinu.

Na američkim univerzitetima postoji ukupno 29 sportova za koje je moguće dobiti stipendiju. Ovaj spisak se neznatno menja iz godine u godinu, ali generalno možemo reći da su to sledeći sportovi:
fudbal (evropski), košarka, odbojka, vaterpolo, atletika, tenis, skijanje, hokej na ledu, hokej na travi, plivanje, ronjenje, sinhrono plivanje, veslanje, bejzbol, mačevanje, američki fudbal, golf, gimnastika, streljaštvo, rvanje, streličarstvo, kuglanje, jahanje.

Prvenstva se održavaju u različitim semestrima, odnosno sportovi se dele po sezonama u kojima se održavaju takmičenja:

  • U jesenjoj sezoni – kros (Ž i M), hokej na travi (Ž), američki fudbal (M), fudbal (Ž i M), odbojka (Ž), vaterpolo (M);
  • U zimskoj sezoni – košarka (Ž i M), kuglanje (Ž), mačevanje (Ž i M), gimnastika (Ž i M), hokej na ledu (Ž i M), streljaštvo (Ž i M), skijanje (Ž i M), plivanje i ronjenje (Ž i M), dvoranska atletika (Ž i M), rvanje (M);
  • U prolećnoj sezoni – bejzbol (M), softbol (Ž), golf (Ž i M), lacrosse (Ž i M), veslanje (M), tenis (Ž i M), atletika (Ž i M), odbojka (M), vaterpolo (Ž).

Posle regularne sezone sledi play-off na regionalnom takmičenju, a zatim nacionalno prvenstvo. Za vreme prvenstva, uobičajeni su svakodnevni treninzi, u nekim rangovima takmičenja i po dva puta dnevno, kao i dve prvenstvene utakmice u sedmici. Svaki trener kreira svoj raspored po sopstvenom planu i dogovorenim utakmicama, a nije neuobičajeno ni putovanje po celom kontinentu u periodima takmičenja.

Na američkim univerzitetima, kao i u svim profesionalnim sredinama, sve se meri rezultatom. Rezultati, plasman ekipe ili uspeh sportista u individualnim sportovima određuju tretman sporta na univerzitetu, marketinški doprinos, pa cak i finansijsku naknadu trenera.

Tako su na nivou profesionalnog i sami treninzi, pripreme i odnos prema univerzitetskom sportu. Trening je vrlo intenzivan i svakodnevno traje oko 2 sata pod nadzorom trenera i pomoćnih trenera. Redovno se ide i u teretanu i na trčanje, kao dodatne aktivnosti. Uglavnom se trenira poslepodne, između 14 i 17h, ali to je već u domenu slobodne procene svakog trenera i univerziteta.

Na pitanje – šta znači “kvalitetan” sportista za takmičenja u studentskim ligama američkih univerziteta – nije lako ni jednostavno odgovoriti. To je moguće učiniti samo na temelju vlastitog iskustva, praktično poređenjem kvaliteta kandidata sa zahtevanim nivoom igre u NCAA, NAIA ili NJCAA ligama.

U mnogim sportovima je teško odrediti performanse i to je najveci izazov američkih trenera pri odabiru sportista iz drugih zemalja. Razumljivo je da trener sa bilo kojeg američkog univerziteta teško može odrediti kvalitet treće srpske fudbalske ili druge vaterpolo lige. Time je i važnost našeg programa veća, jer daje trenerima mogućnost da uporede kandidate i dobiju sve potrebne informacije na kojima će temeljiti svoju odluku o dodeljivanju stipendije. Za sve sportove važi pravilo da je razlika između najkvalitetnijih i prosečnih timova ili pojedinaca velika. Vrhunske kandidate ćemo prema tome usmeravati u najjače ekipe, dok ce prosečni kandidati biti dovoljno kvalitetni da unaprede prosečne ekipe na američkim univerzitetima. Upravo je najteže, ali i najveće zadovoljstvo, za svakog pojedinca pronaći odgovarajući univerzitet na kome će uspeti da doprinese kvalitetu sportske ekipe, jer takvi pojedinci dobijaju stipendije. Ali, to je već naš posao.

Važno je napomenuti da kvalitet akademskog programa univerziteta nije nužno u vezi sa kvalitetom sportskog tima. Isto tako, kvalitet sportskih timova u različitim sportovima unutar jednog univerziteta može znatno varirati, npr. košarkaški tim može biti na nivou takmičenja za nacionalnu titulu, dok istovremeno fudbalski tim istog univerziteta može biti najlošiji tim u svojoj ligi.

Iako se može činiti da je nivo košarkaške igre na američkim univerzitetima izuzetno visok, moramo napomenuti da je to najmasovniji sport i da gotovo svi univerziteti imaju košarkašku ekipu. Masovnost znači da postoji i veliki broj stipendija koje čekaju svoje vlasnike. I zaista ima nekoliko vrhunskih ekipa na kojima su nekada igrale današnje NBA zvezde, ali ima i mnogo prosečnih ekipa u kojima naši kandidati mogu pronaći svoje mesto i stipendiju. Za neke druge sportove je priča potpuno suprotna – na primer, manji broj univerziteta ima vaterpolo ekipu, ali je kvalitet igre znatno niži, pa su samim tim su i šanse naših kandidata veće.

Za razliku od nama poznatih sportova i klubova na svim nivoima takmičenja, u SAD se amaterski sport isključivo odigrava u univerzitetskim ligama. Postoje dve glavne organizacije univerzitetskog sporta, a svaka od njih je podeljena na nekoliko divizija. To su:

  • NCAA: “National Collegiate Athletic Association” ( www.ncaa.org )
  • NAIA: “National Association of Intercollegeiate Athletics” ( www.naia.org )

Univerziteti se razvrstavaju u 5 divizija (3 NCAA i 2 NAIA) po raznim kriterijumima, kao što su veličina univerziteta, broj ponuđenih sportova i tome slični faktori – a ne, kao što je uobicajeno u evropskim klubovima, prema kvalitetu ekipa. Tako se događa da su najbolje ekipe iz NCAA division II znatno bolje nego ekipe iz NCAA division I sa donjeg i srednjeg dela lestvice.

Treneri traže maksimalnu angažovanost u vrhunskim profesionalnim uslovima. Mnogi studenti nakon četiri godine intenzivnog sporta na univerzitetu nastave svoju karijeru kao profesionalni sportisti.

Postoji i glavna organizacija viših skola, takozvanih “Junior college” u kojima se takođe studenti takmiče i koje daju sportske stipendije. To je:

  • NJCAA: “National Junior College Athletic Association” ( www.njcaa.org ).

Ponekad je Junior college idealan izbor za početak studija u SAD, jer je lako izvodljivo prebaciti se kasnije na koledže ili univerzitete, odnosno četvorogodišnje studije.

Sportska stipendija reguliše samo pokrivanje troškova studiranja i ne određuje izbor fakulteta. Upis na fakultet je za sportiste isti kao i upis svih ostalih studenata. Šta ćete studirati zavisi i od toga šta sve univerzitet nudi u svom programu.

Sportske stipendije nude Community Colleges, Junior Colleges (više škole), Colleges i Universities (4-godišnje studije).

ISA Beograd sarađuje sa nizom visokoobrazovnih institucija iz svih kategorija, između ostalih sa Junior college-ima kao što je npr. Tompkins Cortland Community College; mnogim državnim univerzitetima poput San Jose State University, CSU Fullerton, UConn, University of North Carolina, Stony Brook University; privatnim univerzitetima poput Missiouri Valley College, Saint Mary’s College, Holy Names University; kao i najboljim svetskim Ivy League univerzitetima kao što su Harvard, Cornell i Princeton.

Američki način obrazovanja znatno se razlikuje od evropskih. Osim sto postoje organizovana sportska takmičenja i mogućnost dobijanja sportske stipendije, postoji i nekoliko drugih razlika u sportskom i akademskom smislu:

 a) fleksibilnost 

Ukoliko to žele, studenti mogu izabrati konkretnu materiju iz koje žele dobiti diplomu tek posle 2 godine od početka studija. Tada prve 2 godine studija u rubrici “major”, što označava koncentraciju predmeta, a kasnije diplomu, može stajati “undecided”. To je moguće promeniti u bilo kom trenutku, a do tada je moguće slusati i polagati opšte predmete ili predmete po izboru u cilju istraživanja vlastitih interesovanja. Ukoliko još uvek ne znate šta tacno želite da studirate ova opcija je idealna za vas.

b) semestri i trimestri

Akademska godina se može sastojati od 2 semestra ili 3 trimestra, a to zavisi od politike svakog pojedinacnog univerziteta. Ukoliko je nastava podeljena na semestre (kao sto je slucaj na vecini univerziteta), prvi semestar traje od septembra do decembra, a drugi od januara do maja. Postoji i opcija letnje škole, kao treći semestar. Ako je nastava podeljena u trimestre, akademska godina se deli na 3 intervala u istom godišnjem periodu, od avgusta do maja.

c) krediti

Da bi diplomirao, svaki student mora kompletirati u proseku 120 kredita. To iznosi izmedu 15 i 20 kredita po semestru (dva semestra po godini). Svaki predmet računa se u proseku 3 do 4 kredita. Studenti biraju predmete na pocetku semestra po svojoj želji. Za studenta-sportistu to je od neprocenjivog značaja jer se može posvetiti svakodnevnim treninzima a da to ne utiče na završavanje fakulteta.

d) Ocenjivanje (GPA)

Sistem ocenjivanja je različit od našeg i mnogih evropskih sistema školovanja. Ocene su gradirane u rasponu od A do F, pri čemu je:

  • A = 4 boda (istovetno kao nasa ocena 5),
  • B = 3 boda,
  • C = 2 boda,
  • D = 1 bod (najniža prolazna ocena),
  • F = Fail (označava nedovoljno znanje, odnosno ponavljanje predmeta).

Za dobijanje diplome Bachelor, treba imati prosek C ili prosek 2.0 GPA (grade point average). Taj prosek je potrebno održavati i zbog sportskih takmičenja, jer svaki prosek ispod navedene granice znači gubitak prava nastupanja u u sportskim takmičenjima i ugrožava mogućnost obnavljanja sportske stipendije iz godine u godinu. Za diplomu Master treba imati prosek B ili 3.0 GPA.

e) odnos profesor – student

Američki univerziteti su sjajno opremljene institucije velikih mogućnosti. Studiranje je više prilagođeno pojedincu nego što je to slučaj kod nas ili u nekoj od drugih evropskih zemalja. Grupe koje zajedno prate nastavu najčešće su sastavljene od 20-ak studenata sto omogućuje profesorima da posvete više pažnje i vremena svakom pojedincu. Odnos između profesora i studenata je veoma blizak i često profesori daju studentima i svoje privatne telefonske brojeve za slučaj da su im potrebna dodatna objašnjenja i pomoć. Za sportiste je ovo još jedna od prednosti, jer mogu tražiti i besplatno dobiti dopunske individualne časove iz predmeta iz kojih im je to potrebno.

Uslovi za upis na univerzitet sa sportskom stipendijom su isti kao i za sve ostale studente i ne postoje izuzeci. Da bi se studiralo u SAD potrebno je završiti neophodnih 12 godina školovanja, osim u pojedinim saveznim državama koje dozvoljavaju upis na Junior college i sa trogodišnjom srednjom školom. Ukoliko si već student na nekom fakultetu, postoji mogućnost da uz priznanje već apsolviranih semestara upišeš studije u SAD. U ovim slučajevima postoje složeni propisi po pitanju starosnog ograničenja za sportiste, koji se proveravaju ponaosob za svaku diviziju i organizaciju.

SAT (Scholastic Aptitude/Assessment Test ) je kombinovani test iz engleskog jezika i matematike, koji je neophodan za prijavu na američke univerzitete i NCAA Clearinghouse. Prijavljivanje za polaganje SAT testa možete obaviti preko službene web stranice testa – www.collegeboard.com .

TOEFL (Test of English as a Foreign Language) je test opšteg znanja engleskog jezika koji je potreban za upis na univerzitet. Prijavljivanje za polaganje TOEFL testa možete obaviti preko službene web stranice testa – www.toefl.org .

NCAA Clearinghouse je specijalizovana agencija NCAA organizacije koja dodeljuje sportistima licence za nastupanje u takmičenjima. Prijava je obavezna za sve koji će se takmičiti u NCAA takmičenju i trenutno košta $75. Više informacija, kao i prijave možete naći na www.ncaaclearinghouse.net .

Stipendije se prvenstveno nude za undergraduate studies, tj. Bachelor diplomu, ali moguće je u posebnim okolnostima da budete student-sportista i pri upisanom magisterijumu, ili tzv. graduate studies. Posebnost tog slučaja ogleda se u licenci za učestvovanje u takmičenjima (eligibility), koja je u tom slučaju znatno kraća i zavisi pre svega od broja semestara provedenih u dodiplomskom studiranju. Zbog složenosti ovog pravila, potrebno je individualno obraditi svaki slučaj i proveriti pravila NCAA i NAIA organizacije da bi se utvrdilo ima li kandidat mogućnosti za dobijanje takve stipendije. Stoga preporučujemo da ispunite našu besplatnu i neobavezujuću prijavu kako bi vam mogli u tome pomoći.

 Razlika između College i University je samo nominalna. Podela na College i University odnosi se na veličinu fakulteta i slične kriterijume. Za vas je najvažnije da obe institucije dodeljuju važeću Bachelor diplomu.

Naša uloga u ovom procesu je da pružimo kvalitetne informacije trenerima kako bi lakše odredili kvalitet pojedinog kandidata, jer često kandidati ne mogu objektivno proceniti sopstvene sposobnosti ili se loše predstavljaju izostavljajući mnogo važnih podataka. Osim sportskog profila i video zapisa koje ćemo izraditi za vas, naš stručni tim ce sprovesti procenu kvaliteta kandidata za rang takmičenja u studentskim ligama na koju se u potpunosti mogu osloniti treneri iz svakog pojedinačnog sporta. S druge strane, mi smo karika koja nedostaje talentovanim sportistima koji žele da nastave svoje obrazovanje u Sjedinjenim Američkim Državama, ali ne raspolažu sa dovoljno informacija o tom komplikovanom procesu. Naš je zadatak da kandidate upoznamo sa američkim načinom obrazovanja koji se znatno razlikuje od svih evropskih, da ih informišemo i vodimo kroz ceo proces, kao i da im pružimo neophodnu pomoć u svim administrativnim poslovima koji su pred njima.

“ISA Beograd” naplaćuje svoje usluge tek nakon uspešno obavljenog posla na zadovoljstvo sve tri strane. Pošto vam predstavimo sve ponude sportskih stipendija, vi, zadovoljni jednom od njih, prihvatate ponuđenu sportsku stipendiju i krećete u proceduru upisa na fakultet. Tek nakon upisa na fakultet uplaćujete dogovoreni honorar za obavljene usluge. Ukoliko kandidat nije zadovoljan ponuđenim stipendijama i odluči da odbije sve opcije koje nudimo, mi ne naplaćujemo naše usluge. Naš je prioritet je da svi učesnici u ovom procesu budu zadovoljni, te zato smatramo da samo kvalitetnu uslugu i zadovoljstvo klijenta imamo pravo da naplatimo.

Smeštaj zavisi od univerziteta na koji se upisujete. U praksi postoje dve opcije – u studentskom domu (on campus) ili u stanu (off campus). Najčešća izabrana opcija je boravak u studentskom domu, i mi je preporučujemo za početak studija radi bržeg upoznavanja studenata i prilagođavanja studentskom životu. Campus je ponekad veliđine jednog manjeg grada, s obzirom da neki univerziteti imaju po 20,000-30,000 studenata. Neki univerziteti nemaju sopstveni Campus, i tada studenti žive u stanovima, ali se novopridošli sportisti u pravilu pridružuju kolegama iz ekipe koji će pomoći novajlijama u što bržoj adaptaciji.

 Na Campusu postoji restoran u kojem se hrane svi studenti, pa tako i sportisti. Ukoliko se student odluči za život off-campus, sam (sa cimerima) priprema hranu.

Vrednost stipendije koja će vam biti ponuđena zavisi isključivo od trenera koji vam je dodeljuje, odnosno od njegove procene koliko mu “vredite”. Realna je opcija dobijanja pune sportske stipendije koja pokriva 100% troškova (skolarina, stanovanje i hrana). Student ne dobija novac, već jednostavno uz račun za školovanje dobija i stipendiju kojom to podmiruje. Uobičajeno je da stipendija pokriva između 30% i 100% troškova.

Postoje i pojedini neizbežni troškovi života koje snosi sam student. To su:

  • Troškovi avionske karte,
  • Troškovi zdravstvenog osiguranja,
  • Troškovi knjiga,
  • Džeparac i ostali životni troškovi.

Uz ovaj odgovor, smatramo da je korisna i informacija da vam je potrebna početna finansijska podrška, barem za prvih par meseci u SAD. Svaki student sme raditi na Campusu (bilo koji posao) od samog početka studija, dok je posao van Campusa legalan tek nakon 9 meseci boravka u SAD i mora biti prijavljen u obliku prakse (intership ili tzv. CPT), koju studentu mora odobriti njegov akademski savetnik (advisor). Nakon dobijanja Bachelor diplome, student ima pravo na godinu dana praktičnog rada, i dalje sa studentskom vizom, tzv. OPT vezanog za diplomu.

Iako se od naših kandidata očekuje natprosečan sportski doprinos, važno je napomenuti da stipendija ne može biti oduzeta u tekućoj akademskoj godini čak i u slučaju loših sportskih rezultata.

Sportske stipendije se dodeljuju na godinu dana i nijedan trener ne može dodeliti stipendiju za rok duži od toga, jer je to suprotno NCAA i NAIA pravilima.

Postoji nepisano pravilo među trenerima da se stipendija iz godine u godinu ne smanjuje, tj. da se automatski u sledećoj godini daje minimalno ista stipendija kakvu student ima u tekućoj godini, ili sam trener pomaže studentu u pronalasku nove sredine.

Sa onim trenerima koji to pravilo ne poštuju “ISA Beograd ” neće sarađivati, jer smatramo da to nije korektno prema sportistima čiji rezultati mogu biti ispod očekivanja zbog niza faktora, kao što su na primer povrede. Ukoliko bi se takav slušaj i dogodio, saradnja s takvim trenerom će odmah biti prekinuta. Mi ne možemo garantovati da ćemo pronaći novi univerzitet takvom studentu, jer to zavisi isključivo od trenera koji odobravaju sportsku stipendiju, ali se možemo ljudski obavezati da ćemo učiniti sve što je u našoj moći da pomognemo čoveku koji se nađe u takvoj neprilici u pronalasku nove sredine kako bi nastavio svoje studije i sportsku karijeru.

Sportsku stipendiju ne možeš izgubiti zbog loše igre ili eventualnih povreda koje sprečavaju tvoj nastup u sportskom takmičenju.

Stipendiju možeš izgubiti ukoliko ne poštujes pravila života na Campusu ili ukoliko tvoje akademsko napredovanje (minimalni GPA od 2.0) nije dovoljno za nastavak takmičenja u ligi i sl.

Rečnik

Academic advisor – akademski savetnik, najčešće profesor koji je mentor studentu pri odabiru predmeta i ispunjavanju akademskih zahteva

ACT – upisni ispit na američke dodiplomske studije www.act.org

Alumna, Alumnus – bivši student nekog univerziteta

Associate degree – diploma nakon završene više škole (prve dve godine nekih fakultetskih programa)

Baccalaureate, Bachelor’s degree – univerzitetska diploma; akademski stadijum nakon završenog dodiplomskog studiranja

Campus -univerzitetsko naselje koje obuhvata studentski dom, sportske dvorane, učionice i sve propratne sadržaje (može biti zatvorenog tipa, ali i do veličine manjeg grada)

Community college – viša skola (dvogodisnji program)

Credit – jedinica merenja opšteg predmeta, broj kredita često označava broj sati nastave u sedmici

Double major – ispunjavanje svih uslova za dve diplome (dva fakulteta) paralelno

Eligibility – licenca za igranje; meri se u godinama ili semestrima u kojima se student može takmičiti i različita je za svaku organizaciju i diviziju

Financial aid – finansijska pomoć, gotovo istovetna stipendiji, osim što se dodeljuje na temelju finansijske potrebe

Full-time student – student koji ima minimalno 12 kredita po semestru, nužno za svakog stranog studenta na F-1 vizi

Grade point average – prosek ocena

Graduate study – postdiplomske studije

I-20 – dokument koji izdaje univerzitet studentu koga su primili, a u svrhu izdavanja F-1 vize pri američkoj ambasadi; važno je napomenuti da je viza bez ovog dokumenta nevažeća

Internship – privremeni rad, stručna praksa (najčešće vezana uz neki predmet)

Intercollegiate sport – sport takmičenja

Intermural /club sport – rekreativni sport (ne dodeljuju se stipendije)

Junior college – viša škola (dvogodišnji program)

Major – glavni predmet studiranja, mora se izabrati tek pri upisu 3. godine fakulteta

Minor – sporedni predmet studiranja

NCAA Clearinghouse – specijalizovana agencija NCAA organizacije koja dodeljuje sportistima licence za nastupanje u takmičenju. Prijava na NCAA Clearinghouse je obavezna za svakoga ko će se takmičiti u NCAA takmičenju i trenutno košta $75. Dalje informacije i prijave možete naći na www.ncaaclearinghouse.net

Non-resident – student koji nije stanovnik savezne (npr. Kalifornije) ili federalne države (SAD). Strani studenti se smatraju non-residentima.

Recommendation letter – pismo preporuke (napisano od strane profesora ili poslodavca koji poznaje karakteristike kandidata), najčešće nužno pri upisu na univerzitet

SAT (Scholastic Aptitute/Assessment Test) – je kombinovani test iz engleskog jezika i matematike, koji je neophodan za prijavu na američke univerzitete i NCAA Clearinghouse. Više informacija o testu i rokovima polaganja u Srbiji možete pronaći na www.collegeboard.org .

SAT I/SAT Reasoning test – opšti test

SAT II/SAT Subject test – predmetni test

Semester – period od 15-16 sedmica, predstavlja pola akademske godine

Scholarship – stipendija

Social security number – Broj koji izdaje američka vlada pri prvom zapošljavanju, nužan za rad u SAD. Mnoge institucije često koriste SSN kao identifikacioni broj, nije nužan za prijavu na univerzitet.

TOEFL – (Test of English as a Foreign Language) – upisni ispit za strane studente kojima engleski nije materinji jezik – www.toefl.org

Transcript – prepis predmeta sa ocenama

Tuition – skolarina

Undergraduate study – dodiplomske studije (četvorogodišnje)

Zip code – poštanski broj